Сватовско гробље на Коритима (Загорје) 0001    Запросио Ришљанине Хаџо 0002    На далеку лијепу дјевојку, 0003    Преко Босне и Херцеговине, 0004    У лијепој шехер Митровици, 0005    У кадуне алај-беговице, 0006    Л’јепу Ханку Марић алај бега 0007    Прстен дао, свадбу одгодио, 0008    Док он сиђе Рисну бијеломе 0009    И покупи кићене сватове 0010    пореже робу на дјевојку 0011    И дјевојка саложи дарове. 0012    Оде Хаџо Рисну бијеломе; 0013    Кад је био на првом конаку, 0014    Стиже њега књига шаровита 0015    Од пунице алај-беговице: 0016    „А мој зете, Ришљанине Хаџо, 0017    Немој слати малених сватова, 0018    Ни спремати јабане дјевера, 0019    Далеко је б’јелу Рисну сићи; 0020    Има много страшнијех планина 0021    И у њима горскијех хајдука, 0022    Има много тамнијех конака; 0023    Лијепа је Ханкија дјевојка, 0024    Јабанџија мировати не ће.” 0025    Сађе Хаџо Рисну бијеломе, 0026    То казује остарјелој мајци. 0027    Нуто њима јада изненада, 0028    Хаџо нема никога од рода, 0029    Осим једног брата Мухамеда; 0030    Њему нема нег’ дванаест љета. 0031    Хаџи вели остарјела мајка: 0032    „А мој сине, Ришљанине Хаџо, 0033    Имаш тетку Хасан пашиницу 0034    У Котору граду бијеломе; 0035    Хајд’ се моли паши уз кољено, 0036    Нек’ ти тетку у јенђилук даде, 0037    С њом спремити малог Мухамеда, 0038    Могу теби довести дјевојку.” 0039    Оде Хаџо до Котора града, 0040    Молио се и умолио се. 0041    Паша даде пашиницу младу, 0042    Да јенђија буде уз дјевојку. 0043    Хаџо скупи до триста сватова, 0044    Отпреми их шехер Митровици. 0045    Дочека их алај-беговица, 0046    Придржа их за недјељу дана 0047    Кад је осми данак освануо, 0048    Све повика чауш до чауша, 0049    А удрише зиле и борије, 0050    Залајаше јасни даулбази: 0051    „Хазур ола, кићени сватови, 0052    Хазур свати, хазур’те дјевојку, 0053    Кратки дани, а дуги конаци, 0054    Земља туђа калауза нема, 0055    Туђи људи, не знамо им ћуди, 0056    А већ данас ваља путовати.” 0057    Тад сватовим’ изишли дарови, 0058    Даровано, што за кога било, 0059    А дјеверу на коњу дјевојка. 0060    Кад отале полазила Ханка, 0061    Њу је њена свјетовала мајка: 0062    „Шћери Ханко, мој очињи виду, 0063    Ја ти шаљем тридест пратиоца, 0064    Гдје год будеш на конаку, злато, 0065    Врати мени једног пратиоца 0066    И по њему књигу шаровиту, 0067    Нек’ зна мајка, шта јој ради Ханка.” 0068    Па отале пођоше сватови, 0069    У Сјеници на конаку били, 0070    Кад свануло и грануло сунце, 0071    Тад је Ханка књигу накитила 0072    И својој је мајци опремила: 0073    „Здраво сам ти и весело, мајко, 0074    У Сјеници ноћцу преноћила, 0075    Данас идем Бијеломе пољу.” 0076    И ту Ханка ноћцу преноћила 0077    И матери књигу повратила, 0078    Седми данак на Загорје дошла, 0079    На Бор’јама на конаку била 0080    У оџаку Ченгић алај-бега. 0081    И ту добро поранила Ханка 0082    И матери књигу повратила: 0083    „Здраво сам ти и весело, нено, 0084    Ево мене на Загорју л’јепом, 0085    Сјутра ћемо Борчу валовиту, 0086    А прексјутра Гацку широкоме.” 0087    Кад су свати Гацку долазили 0088    И по Гацку на конак панули. 0089    Ханка пала у село Казанце. 0090    Кад свануло и грануло сунце, 0091    Уранила племенита Ханка 0092    И матери књигу повратила: 0093    „Здраво сам ти и весело, нено, 0094    Баш у Гацку ноћцу преноћила, 0095    Данас ћемо низ кршна Корита, 0096    У њих до три харамбаше кажу: 0097    Једно Бајо, а друго Лимуне, 0098    А треће је од Мораче Вуче, 0099    С њима има до триста хајдука, 0100    И у њим’ су побјешњели вуци, 0101    Једућ’ месо коњско и јуначко, 0102    Па што нама Бог и срећа даде!” — 0103    И отале свати полазили. 0104    Кад су били низ кршна Корита, 0105    Гледале их све три харамбаше, 0106    Једно Бајо, а друго Лимуне, 0107    И треће је од Мораче Вуче 0108    Са својијех до триста хајдука. 0109    Хотијаху сватим’ ударити, 0110    А не даде Лимун харамбаша, 0111    Већ говори Пивљанину Бају 0112    И хајдуку од Мораче Вуку; 0113    „Грјехота је скудити дјевојку, 0114    А камо ли разбити сватове.” 0115    Туд продоше кићени сватови. 0116    Бог убио Алију чауша, 0117    Диже усну а искеси зубе, 0118    А запјева танко гласовито: 0119    „Чала, чала, чалгиџије младе, 0120    Проведосмо лијепу дјевојку 0121    На срамоту Бају и Лимуну, 0122    И ђидији од Мораче Вуку 0123    И њихово до триста хајдука, 0124    Не смједеше нама ударити.” 0125    Опет Лимун ударит’ не шћаће, 0126    Ал’ повика Пивљанине Бајо, 0127    И ђидија од Мораче Вуче: 0128    „Црн му образ на обадва св’јета, 0129    Ко сватима ударити не ће.” 0130    Па скочише на ноге лагане 0131    Прихватише бистре џефердаре, 0132    Поскакаше низ кршна Корита. 0133    А за њима до триста хајдука; 0134    Похваташе кланце и богазе, 0135    Дочекаше кићене сватове, 0136    Загрохташе бистри џефердари, 0137    Заграјаше Црногорци млади. 0138    У сватима опоришта нејма, 0139    Коњи туђи, а хаљине туђе, 0140    Сваки чува, да се не окаља, 0141    Сваком свату жао умријети 0142    И јуначке ране допанути 0143    Разбише се кићени сватови 0144    И прскоше на четири стране, 0145    А побјеже јенђи-була млада, 0146    Јенђи-була, Хасан пашиница, 0147    На кр’ату коњу од мејдана. 0148    Хваташе је по друму хајдуци, 0149    Хваташе је али не могоше, 0150    Гађаше је хицим’ из пушака, 0151    Гађаше је, али не убише, 0152    Оде млада Рисну широкоме. 0153    Оста сама на коњу дјевојка 0154    И покрај ње дјевер Мухамеде, 0155    Држећ’ добра за дизгине вранца. 0156    Њему дође од Мораче Вуче, 0157    Па говори младом Мухамеду: 0158    „Пусти коња, д’јете Мухамеде!” 0159    А Мухамед да попушта не е, 0160    Већ он вели Морачанин Вуку: 0161    „Док је жива на два рама глава, 0162    Нигда коња попуштати не ћу.” 0163    Вук потеже мача племенита, 0164    Па му б’јеле одсијече руке; 0165    Он зубима за дизгин ухвати, 0166    Вук му русу одсијече главу, 0167    Па ухвати за дизгине вранца, 0168    Око себе искупи хајдуке, 0169    Окренуше у гору Голију, 0170    Поведоше племениту Ханку 0171    Потјераше рухо дјевојачко, 0172    Рухо мало тридесет сеисана 0173    Све пртишта и бакрена суда. — 0174    [ * * * ] 0174    Нека иду у гору хајдуци, 0175    Да ти сада ја од Хаџа причам. 0176    Тај данак се сватовима надо, 0177    Па спремио себе и дорина, 0178    Да у пољу сусрете сватове. 0179    Изненад’ га санак обладао, 0180    Па он лего санак боравити, 0181    Мало трено, ал’ се брзо прено, 0182    Па иза сна на ноге скочио, 0183    Јер му на сан братац излазио, 0184    Ах брез руку и брез русе главе 0185    Он полетје џаму и пенџеру, 0186    Јер се одмах јаду осјетио, 0187    Па погледа пољем зеленијем; 0188    Он угледа јенђи-булу младу, 0189    Тетку своју Хасан пашиницу. 0190    Одмах удри низ бијелу кулу, 0191    На авлији хазур дора нађе. 0192    „Јалах!" рече, посједе дорина, 0193    Истјера га авлији на врата, 0194    А удари пољем зеленијем, 0195    Док он срете тетку пашиницу, 0196    Одмах пита тетку за дјевојку: 0197    „Гдје је цура, гдје ли су сватови, 0198    Гдје је мени братац Мухамеде? 0199    Све му тетка по истини каже, 0200    Да хајдуци разбише сватове, 0201    Свати прсли на четири стране, 0202    Сам’ остала на коњу дјевојка 0203    И покрај ње дјевер Мухамеде. 0204    Хаџо даље ни питати не ће, 0205    Нег’ крај тетке протјера дорина, 0206    Брже дође у кршна Корита, 0207    Тудје брата Мухамеда нађе: 0208    Мртав лежи насред друма пута. 0209    Ах брез руку и брез русе главе. 0210    Тад помисли Ришљанине Хаџо: 0211    „Мртва фајде жалити нејмаде!” 0212    Часом пребра стазе и богазе, 0213    Док он влаку у Голију нађе, 0214    Куд ј’ отишло до триста хајдука; 0215    Па за њима Хаџо ударио. 0216    Кад је мало унапријед био, 0217    Зачу жамор у једној долини. 0218    Полако се Хаџо привлачио, 0219    Док опази двије харамбаше, 0220    Харамбашу од Мораче Вука 0221    И крај њега Пивљанина Баја 0222    Они сједе хладно пију пиво, 0223    На јандану Лимун харамбаша, 0224    На десну се поднимио руку, 0225    Своје мрке објесио брке, 0226    Покрили му пушкам’ тепелуке. 0227    Њему вели од Мораче Вуче: 0228    „Што је теби, Лимун харамбаша, 0229    Што с’ на десну поднимио руку, 0230    Што ли мрке објесио брке,” 0231    А вели му Лимун харамбаша: 0232    „Зло попио, од Мораче Вуче, 0233    Зло попио у планини пиво. 0234    Зар не мислиш што си учинио? 0235    Ти разбио кићене сватове, 0236    Погубио малог Мухамеда, 0237    Милог брата Ришљанина Хаџа 0238    Одвео му лијепу дјевојку. 0239    Ја знам, Хаџо мировати не ће, 0240    Да ће брата покајати свога, 0241    Потражити лијепу дјевојку.” 0242    А вели му од Мораче Вуче: 0243    „Ко се боји Ришљанина Хаџа, 0244    Нек’ не иде у гору зелену, 0245    Нек’ за собом не води хајдука, 0246    Нек’ не бива чети харамбаша. 0247    Ако с’ бојиш Ришљанина Хаџа, 0248    Хајде својој од камена кули, 0249    Па побаци свијетло оружје, 0250    А припаши женску опрежницу, 0251    Узми прелу, преди вуну б’јелу, 0252    А не бивај чети харамбаша.” 0253    Ханка служи харамбашам’ пиво; 0254    Десном руком чаше додаваше, 0255    У лијевој махраму држаше, 0256    Од хајдука лице заклоњаше. 0257    А остали по гори хајдуци, 0258    Они д’јеле рухо дјевојачко. 0259    Не д’јеле га, к’о се д’јели благо, 0260    Нег’ развлаче од јеле до јеле, 0261    Па сијеку челикли ханџарим’, 0262    Док повика један од хајдука: 0263    „Браћо моја, у гори хајдуци, 0264    Браћо моја, опорна земана 0265    Дјевојачко рухо дијелимо, 0266    А дјевојци д’јела не дајемо.” 0267    Ондар вели лијепа Ханкија: 0268    „Дајте мени срмали махраму, 0269    Што но сам је три године везла, 0270    Да је спремим мом несуђенику, 0271    Не би ли ми јадној халалио, 0272    Што је с мене брата изгубио 0273    И велико благо потрошио!” 0274    Тад јој вели од Мораче Вуче: 0275    „О Ханкијо, дража од очију, 0276    Не спомињи Ришљанина Хаџа, 0277    Кога нигда очим’ видјет не ћеш; 0278    Ево теби од Мораче Вука, 0279    Дражи ћу ти бити од очију, 0280    Водићу те у Морачу равну, 0281    И тобом се хоћу оженити.” 0282    А вели му лијепа Ханкија: 0283    „Лако, лако, од Мораче Вуче, 0284    Ја се брже моме Хаџу надам, 0285    Који но ће тебе оженити 0286    Црном земљом и зеленом травом.” 0287    То је Вуку врло мучно било, 0288    Па дјевојци силе ударио, 0289    Како ју је лако ударио, 0290    Два јој здрава зуба покренуо, 0291    Из лица јој крвцу отворио. 0292    Писну Ханка као љута гуја, 0293    А помену своју милу мајку : 0294    „Да си саде, моја мила мајко. 0295    Да ти видиш своју шћерцу Ханку, 0296    Коју нигда ударила н’јеси, 0297    У какву је халу и ахвалу.” — 0298    Ондар Хаџо шару окренуо, 0299    А на Вука нишан ухватио, 0300    Пред очима ватру наложио; 0301    Ал’ у њему срце узиграло, 0302    И б’јеле му руке уздрхтале, 0303    Не погоди Морачанин Вука, 0304    Нег’ крај њега Пивљанина Баја. 0305    Чим то виде Морачанин Вуче, 0306    Скочи ђида на ноге лагане, 0307    Па ухвати лијепу Ханкију 0308    И баци је на плећа хајдучка 0309    И побјеже кроз гору зелену. 0310    За њим трчи Ришљанине Хаџо, 0311    Трком трчи а из грла виче: 0312    „Стан’ ђидијо од Мораче Вуче, 0313    Да си јуче мени побјег’нуо 0314    Данас би те Хаџо пристигнуо !” 0315    Видје Вуче, да утећ’ не може, 0316    Баци Ханку у зелену траву, 0317    А потеже сребрену кубуру, 0318    Па је сасу у њедарца Ханки. 0319    Хотијаше и даље бјежати, 0320    Ал’ достиже Ришљанине Хаџо, 0321    Удри Вука челикли ханџаром. 0322    На двије га поле раставио. 0323    Па се врати до лијепе Ханке, 0324    Узе Ханку себи на криоце, 0325    Па је пита Ришљанине Хаџо: 0326    „Срце душо, Алај-бега Ханко, 0327    Хоћеш своје ране пребољети, 0328    Ал’ ћеш своју мајку уплакати?” 0329    Проговори лијепа дјевојка: 0330    „Н’јесу мени ране додијале 0331    Од кубуре Морачанин Вука, 0332    Нег’ ће мене ране уморити 0333    Од ханџара Морачанин Вука, 0334    Којим брата погубио твога. 0335    Него Хаџо, обадва ти св’јета, 0336    Носи мена у кршна Корита, 0337    Укопај ме покрај друма пута, 0338    Покрај мене брата Мухамеда; 0339    Удари нам мрамор каменове, 0340    Нек’ се знаде, гдје смо укопани. 0341    Још ми селам милој пошљи мајци, 0342    Нек се сунцу нада и мјесецу, 0343    А Ханкији никад за вијека, 0344    Нека црне обуче хаљине; 0345    Нек’ ми прода луке и читлуке, 0346    За њих купи рухо за дјевојке.” 0347    То изусти па душицу пусти. 0348    Хаџо Ханку на плећа јамио, 0349    Изнио је у кршна Корита, 0350    Укопо је покрај друма пута, 0351    А покрај ње брата Мухамеда, 0352    Нек’ се знаде, гдје су укопани. — 0353    Те гробнице и данас се знаду, 0354    И зову се гробље од сватова.